Švedski tenkovi – Deo I – Jednom davno, u dalekoj zemlji na obodu Evrope

Pozdrav tenkisti!

Za početak ove nedelje odlučili smo da vam pružimo jedan tekst koji pomalo odudara od svih prethodnih, ali koji za svoj cilj ima da najavi jedan sasvim novi razvoj igre World of Tanks. Naime, reč je o švedskim tenkovima koji će u naše garaže stići relativno brzo. Iako će mnogi od vas (baš kao što sam i ja) prvo pomisliti „Švedski tenkovi? Odakle njima tenkovi?“, istina je potpuno drugačija. Iz ovog skromnog istraživanja koje sam napravio da bih vam približio ovu temu, uvideo sam koliki su majstori svog zanata bili švedski inžinjeri koji su skladali moćne oklopne mašine.

Činjenica da Švedska nije učestvovala u ratu bilo kakvih razmera već više od sto godina, ne znači da nisu želeli da proizvedu sopstveni tenk. Naravno, sve je započelo pojavom prvog tenka u istoriji moderne civilizacije, britanskim Mark I (vidi sliku dole), koga su Šveđani hteli da kupe od Britanaca za potrebe sopstvene vojske. Međutim, kako su Britanci želeli tadašnjih 40.000 švedskih kruna za svoj proizvod (verujte da sam sve pokušao da to pretvorim u današnji kurs, ali jednostavno nisam uspeo), Šveđani su odustali od kupovine.

Ipak, prvi tenk u svojoj modernoj istoriji Šveđani su kupili od Nemaca nakog završetka Prvog svetskog rata. Iako je nemački ponos tog vremena bio tenk AV7, koji je imao najveći broj članova posade u istoriji svih tenkova, Šveđani su odlučili da kupe tenk koji je bio odbacivan od strane nemačkih vojskovođa tog vremena, LK II. Postojale su verzije sa mitraljezom i topom, što je posebno zainteresovalo Šveđane, kao i činjenica da se radi o tenku bolje mobilnosti u odnosu na AV7. Kupovina je postala još bolja kada je na red došla cena, 18.000 švedskih kruna, više nego duplo jeftinije od britanskog Mark I tenka.

U vezi sa kupovinom ovog tenka, postojale su dve kontroverze. Prva je podrazumevala to da nisu želeli da priznaju svetu da su kupili tenk od poražene Nemačke i u papirima je kupovina ovog tenka predstavljena kao „kupovina traktorskih delova“, dok druga kontroverza obuhvata potrebu Šveđana za tenkom. Naime, ona nije bila posledica želje da se napadne okolna zemlja, već je tenk trebalo da služi za odbranu kralja i vlade ukoliko bi doslo do revolucije u Švedskoj.

Švedski inžinjeri su u daljem periodu pokušavali da shvate na koji način način je LK II bio izgrađen, kako bi mogli da naprave sopstveni tenk. Do toga je doslo u drugoj deceniji 20. veka.

Kao i ostatak Evrope, Švedska ekonomija nije bila na tako zavidnom nivou (kao danas na primer) i veliki broj ljudi je bio nezaposlen, industrija gotovo da nije ni postojala i broj stanovnika je u opštem smislu je bila veoma mali. Sever zemlje bio je prepun šuma, jezera i drugih prepreka koje su bile veoma teške za tenkove, a kako nije bilo puno novca u blagajni, nisu mogli da izgrade baš sve što su želeli. Ipak, kao što to možemo uvideti i iz današnjih proizvoda koji nam dolaze iz ove zemlje Skandinavskog poluostrva, Šveđani će kvantitet uvek žrtvovati u korist kvaliteta.

U tim godinama, švedska armija želela je lako vozilo, teško ne više od dvanaest tona da bi većina mostova mogla da podrži njihovu težinu, ali i da bi vozilo moglo relativno brzo da dospe na borbeno polje i da se sa njega evakuiše ako je potrebno. S tim u vezi, veliki problem koji je trebalo rešiti ticao se pogona ovih čeličnih mašina. Domet od samo 20-tak kilometara bio je veliki problem za sve tenkove tog doba. Šveđani su tada po prvi put pokazali svoju genijalnost, bar kada je dizajn tenkova u pitanju. Naime, želeli su da kombinuju dvostruki pogon koji je uključivao gusenice i točkove kao što je to bio slučaj na kamionima. Landsverk kompanija proizvela je prvi prototip tenka ovog tipa davne 1929. godine i nazvala ga Stridsvang L-5 (Strv L-5). Trebalo je da bude opremljen topom od 37 milimetara i dva mitraljeza, međutim, nije ga krasio posebno jak oklop. Glavna karakteristika i prednost ovog tenka odražavala se u mobilnosti zbog kombinovanog pogona.

Nažalost, Stridsvang L-5 nije ušao u masovnu proizvodnju, ali su dva vozila napravljena po uzoru na ovaj tenk – Stridsvang L-10 i Stridsvang L-30.

Dvostruki pokretački mehanizam (gusenice i točkovi) učinili su Stridsvang L-30 superiornim u odnosu na svoje konkurente kada je mobilnost u pitanju, budući da su mu gusenice omogućavale brzo kretanje po terenu, a točkovi po putu. S tim u vezi, maksimalna brzina od 75 km/h predstavlja jedan impresivni podvig švedskih inžinjera tog vremena. Još značajnije je da aktivacija jednog od ova dva sistema nije zahtevala posebne akcije posade, budući da je sve moglo biti urađeno automatski za samo nekoliko minuta. Imajući sve ovo u vidu, smatram da možemo govoriti o izvanrednom futurističkom pogledu na razvoj tenkova koje su posedovali švedski inžinjeri. Dokaz za ovakvu tvrdnju možemo pronaći u mnogo kasnijem proizvodu Sovjetskog Saveza (ali i mnogih drugih zemalja širom sveta), oklopnom vozilu patrolnog tipa BRDM-2 koje u mnogome podseća na švedski Stridsvang L-30.

Ovim ćemo završiti prvi deo našeg putovanja kroz istoriju švedskih tenkova. Pratite nas i dalje, sledećeg ponedeljka ćemo za vas pripremiti i drugi deo ove priče koji će vas, bar se iskreno nadam, na jedan zanimljiv način uvesti u svet švedskih tenkova i dati želju da ih isprobate kada stignu u garaže vaših naloga u World of Tanks-u.

Da li vam se sviđa način na koji smo odlučili da vam predstavimo jednu potpuno novu granu tenkova koja? Recite nam u komentarima, podelite vaše mišljenje sa nama i pomozite nam da budemo što bolji.

Do narednog čitanja, srećno na borilištu i GG!