Razlika između zelenih, plavih i ljubičastih – u čemu je fora?

Između igrača WoT-a postoji razlika kao što ona postoji i u svakoj drugoj podeli. Recimo, u školi ne mogu svi biti odlični učenici. I to tako i treba da bude. Jer će kasnije svet zavisiti upravo od postojanja balansa onih koji su bili odlični đaci i onih koji to baš i nisu bili. Tako je isto u WoT-u. No, sigurno mora da postoji neka razlika između osrednjeg igrača, dobrog igrača i odličnog igrača. Gledamo naravno recent wn8, recimo poslednjih 1-2-3-4k partija.

Razlika između igrača – svetlo zeleni

U ovom poređenju fokusiraćemo se na igrače sa statiskom od svetlo zelene do ljubičaste boje (wot-life šema). Igračima ispod ovih ocena bavićemo se u jednom drugom tekstu. Dakle, šta je ono što razdvaja ove igrače? Da li je to znanje? Brze odluke? Pa, od svega po malo.

Igrači sa svetlo zelenom statistikom su ljudi koji su konačno počeli da shvataju mehaniku i generalno celu koncepciju igre. Počeli su da uče pozicije na mapama i koliko je važno da iskoriste prednost svog tenka. Recimo hull down, onda im T32 neće biti (toliko) sranje tenk. Ili recimo shvate da sa sovjetskim teškašima i srednjacima moraju da traže što ravniji teren. Ali to rade povremeno, kada se sete. I zbog toga se često desi da ne odigraju vrhunski, ali prosečno imaju mnogo boljih partija nego što su imali ranije. I dobre partije se sve češće javljaju.

Tamno zeleni

Tamno zeleni igrači. Uh, tu postaje nezgodno. Prvo zbog toga što je skala prilično velikog raspona, pa tako granice treba uzeti okvirno. Kao i kod svih drugih stvari (to je naravno vezano i za svetlo zelene). No, poenta je da su ovi igrači naučili gotovo sve važne pozicije na mapama. One koje se smatraju za kanon, uobičajene. Razlika između njih i svetlo zelenih leži u tome što su oni dosta svesniji svojih postupaka. Znaju da procene kada treba ići u push, znaju važnost perma track-a, kada treba pucati HE granatama itd.

Aliii, još uvek nisu počeli da stiču rutinu u čitanju sastava timova. To mi se iz prakse čini kao glavni problem tamno zelenih igrača. Pa se onda često zeznu, poginu kao botovi i onda plaču na sva zvona. A nisu mogli da primete da imaju dva teškaša i svom silinom su gurnuli i koristili sve pravilne tehnike, međutim, protiv 7 protivničkih teškaša ne pomaže ni side scrape niti bilo šta. Eventulano ako bi doveli Staljina lično. 😀 Dakle, imaju dovoljno znanja, ali ne dovoljno da bi igrali na jako visokom nivou. To vam je kao devetka iz nekog predmeta na fakultetu. Imate dobro znanje, ali vam fali povezivanje svih stvari u jednu celinu, zaokruženje.

Plavi igrači i ljubičice

Plavci pak poseduju još viši stupanj svesnosti situacije nego tamno zeleni igrači. Znaju da pročitaju sastav timova, znaju uobičajene pozicije, ali pokušavaju da koriste i neke manje konvencionalne koje koriste još bolji od njih. To nekada ne uspe u potpunosti, jer jednostavno još uvek ne mogu da razmišljaju kao igrači sa ljubičastom statistikom.

Možda je ključna razlika između plavih i ljubičastih konstantnost u rezultatima. Plavi još uvek ne razume u potpunosti svaki nekonvencionalni potez koji napravi i tu se dešavaju greške, dok ljubičica u 90% slučajeva zna kada radi, šta radi i zna još bar dva poteza unapred. Zbog toga mnogo ljudi ne može da razume zašto ga je ljubičasti igrač napustio sa njegovog flank-a, jer je taj ljubičasti u stanju da vidi da će taj flank pasti već po samoj postavi njegovih saigrača i protivnika.

Možda će vam video snimci na ovom kanalu pomoći da napredujete u svojoj igri.

U suštini, razlika je mala. Već će tamno zeleni igrač moći da parira plavom i ljubičastom ukoliko se dovoljno skoncentriše, jer ima dovoljno znanja za to. Ostalo je samo u konstantnosti rezultata i predviđanju razvoja događaja. Ali, kažu ljudi “Đavo je u detaljima.” Tako da, ima u WoT-u dosta Đavola.  😀

Kako se vama čini ovaj tekst? Ovo je čisto razmišljanje.

Btw, pogledajte jedan šaljiv primer poređenja dobrih i loših igrača. 🙂

Srećno na borilištu i GG!