Leonardo da Vinči – pronalazač prvog tenka davne 1487. godine

Pozdrav tenkisti!

Za danas sam vam pripremio jedan kratki čas istorije umetnosti, (ipak sam master teoretičar (muzičke) umetnosti :P), koji je u jako velikoj vezi sa dragim nam tenkovima. Baš sam razmišljao šta bih zanimljivo mogao da vam pišem i onda sam se setio nečega o čemu smo učili na predavanjima istorije umetnosti. Uskoro se bliži stogodišnjica pojavljivanja Mark I tenka na bojnom polju, ali, da li ste znali da je prototip tenka postojao još davne 1487. godine? Da, da, dobro ste pročitali, 1487. Njegov model konstruisao je jedan od najgenijalnih ljudi koji je ikada koračao našom planetom, a njegovo ime je Leonardo da Vinči. Bio je pravi renesansni čovek, univerzalni genije koga je interesovalo gotovo sve: od arhitekture, preko umetnosti (slikarstva i vajarstva), pronalazaštva i inžinjerske nauke tog vremena. Mnogi ga smatraju čovekom koji je živeo stotinama godina ispred svog vremena i ovaj tekst će upravo će govoriti o njegovom izumu koji je mogao da promeni svet gotovo 400 godina pre pojavljivanja Mark I tenka.

Godine 1487. dok je bio pod patronažom Ludovika Sforca, Leonardo da Vinči napisao mu je sledeće pismo: “Mogu da napravim oklopna vozila, sigurna i neuništiva, koja će upadati u bliske borbe sa neprijateljima i njihovom artiljerijom (imajte na umu da je tada reč artiljerija imala potpuno drugačiji kontekst) i nijedna grupa vojnika neće biti dovoljno dobra da ga unišeti. A iza ovih oklopnih vozila, naša pešadija će moći da nas prati neozleđena i bez ikakvih smetnji.”

Ovo vozilo bilo je projektovano tako da bude voženo pravo prema središtu borilišta i da zahvaljujući svojim topovima koji pokrivaju 360 stepeni ugla desetkuju svakog protivnika. Renesansu kao period karakteriše povratak prirodi i Leonardo da Vinči se gotovo uvek okretao prirodi kada su njegovi izumi i umetnost bili u pitanju. Takav je slučaj bio i sa ovim “mitskim stvorenjem”, budući da je spoljašnji omotač bio zasnovan na strukturi kornjačinog oklopa! S tim u vezi, Leonardo je govorio: “Čovek nikada neće osmisliti izum koji će biti lepši, jednostavniji i spontaniji nego što to čini priroda, zato što u Njenim kreacijama ničeg ne nedostaje i ništa nije bez smisla.”

Da je bio čovek daleko ispred svog vremena govori i sledeća činjenica. Njegov izum je bio daleko moćnije oružje od Mark I tenka i kada bi se ova dva vozila srela, pobedio bi onaj koji bio u tom trenutku bio star 429 godina. Pitate se kako? Pa, zbog čiste ingenioznosti njegovog konstruktora – Leonardo da Vinči je na svom izumu nastojao da koristi zakljuvljen (kosi) oklop čime je značajno povećao efektivni oklop svog borbenog oklopa – sa 30mm na 42,4mm, što bi mu pružilo izuzetno dobru zaštitu budući da bi velika većina metaka verovatno rikošetirala zbog ugla pod kojim bi protivnička municija udarala. Nasuprot tome, pogledajte te ogromne ravne stranice na tenkovima iz Prvog svetskog rata koje su bez velikih teškoća bile probijane projektilima.

U vreme Leonarda da Vinčija, najbliže tenku što je moglo da se nađe na bojnom polju bili su slonovi kojima je upravljalo troje ljudi. Leonardova želja za nepovređivanjem životinja može biti jedan od povoda ovog njegovog izuma.

Tenk je trebalo da pokreću četiri čoveka pomoću ručnih kurbli. Ovaj dizajn je izgledao izvodljivo zato što bi prenosi omogućavali ljudima da lako okreću kurble iako bi to rezultovalo malom brzinom na terenu. Nekoliko drugih ljudi bilo bi smešteno pored topova koji bi pokrivali radijus od 360 stepeni.

Ipak, ovaj tenk nije zaživeo zbog banalne greške u dizajnu i mnogi istoričari se slažu u tumačenju da je ona namerno napravljena od strane Leonarda da Vinčija zbog toga što nije želeo da ovako moćna mašina dospe u ruke koji bi je koristili u svojim zlim osvajačkim pohodima (baš kao što ni Tesla nikada nije sproveo u dela svoje najznačajnije izume, jer da jeste, mi verovatno danas ne bismo postojali kao vrsta zbog zla koje je sveprisutno). Dva glavna vratila su se okretala u pogrešnim smerovima i njihovo istovremeno delovanje bi poništavalo kretanje, tenk bi stajao u mestu. Takođe, poznato je da je da Vinči bio izričit protivnik rata i bilo čega u vezi sa njim, a s obzirom na činjenicu da je upravo on konstruisao prvi samohodni top, prvi sat sa oprugom i prvi neprekidni promenjivi prenosnik, ovakva greška se čini namernom, jer zamislite svet 1487. godine u kojoj bi postojala ovako snažna oklopna mašina. Leonardo je svakako bio vizionar i mogao je da uvidi kako bi njegov izum promeni svet na način na koji on nikako nije želeo. Takođe, točkovi su bili problem, jer bi pod težinom, upali u meku zemlju. Ali, siguran sam da bi Leonardo našao rešenja i za ovaj problem da je stvarno želeo da ova sprava “prohoda”.

Kakvi su vam utisci nakon čitanja ovog teksta? Recite nam u komentarima.

Do narednog čitanja, srećno na borilištu i GG!

IZVOR: http://www.leonardodavincisinventions.com/