Japan – teška priča – kako su nastali teski tenkovi

Danas vam donosimo priču Japanskim teškim tenkovima. Iako ste u dosadašnjim tekstovima imali istorijsku referencu za svaki tenk, kod japanaca to baš i neće biti moguće.Zašto? Svi japanski super teški tenkovi su razvijani unutar jednog projekta. A dokumenta su bila skrivena čak 75 godina. Tek su sredinom 2015. godine po kupovini dokumetacije od strane FineMolds Inc prvi put prikazani javnosti. Japan. Od svih poznatih “stvari” koje su korišćene u Drugom svetskom ratu vojna tajna japanskih teških tenkova je najduže bila enigma.A sve je počelo 1939. godine kada je pukovnik  Hideo Iwakuro, japanski ministar Rata(ratovanja) rekao: “Želim tenk koji će biti pokretni bunker u ravnicama Mandžurije , neka dimenzije budu duplo veće u odnosu na današnje tenkove.“

Te davne 1939. godine  Iwankuro je zadužio pukovnika Murato-a iz Četvrte Tehničko Istraživačke jedinice da razvije super teški tenk.  Četvrta Tehničko-istraživača jedinica je tokom 1940. godine dizajnirala tenk, da bude baš onakav kakav je želeo Ivankuro. I u martu 1941. godine su završili dizajn i bili su spremni da započnu konstruisanje samog tenka. U mesecima koji su usledili odabrani su inžinjeri koji su trebali da naprave super-teški tenk.

Jedan od onih čije je ime poznato Shigeo Otaka. On je napisao da su ga u u Tokiju u sedištu Japanske vojske vodili kroz lavirint soba i hodnika. Dok ga nisu doveli do sobe koja je bila sa mnogo prozora i zvučno izolovana. Tmo su predstavljeni nacrti super teškog tenka koji je poneo naziv Mi-To. Ime je nastolo spajanjem imena Mitsubishi-ja i Tokyo-ja.

Inžinjeri su izrazili zabrinutost, a na testovima se pokazalo da tenk sa više kupola neće biti u  potpunosti operativan, ali zbog pretnje Rusko-Japanskog rata nastavili su rad na projektu uprkos dvoumljenju o veličini i mobilnosti tenka.

14. Aprila 1941. godine, inžinjeri su počeli rad na Mi-To pod velom tajne. To je podrazumevalo da se delovi prave na drugim mestima da ih prave private firme i da se posle tajno dostavljaju na mesto sklapanje tenka. Pukovnik Murato je želeo da tenk bude gotov za tri meseca od početka sklapanja. Do toga nije došlo jer su počeli da se javljaju problem tehničke prirode. Usled ograničenja u količini materijala koju mogu da koriste kao i zbog problema sa tajnim slanjem velikog broja delova. Jedan od najvećih problema je bio sistem za hladjenje. Rad na Mi-To je obustavljen do januara 1942. godine, odlaganje od čak devet meseci.

Japan i japanci a ne ide?!

Po nastavku rada na tenku, 8.februara 1942. trup je bio završen. Tenk je bio skoro gotov i spreman za testiranja, gde bi se proverila pokretljivost tenka. Mitsubishi je napravio četiri kupole u maju iste godine. Naoružavanje tenka je ubrzo usledilo. Ali opet je na scenu stupila nestašica materijala potrebnih da se tenk završi. Usled toga je uklonjenja primarna kupola jer jojo je nedostajala ploča od 35mm koja je trebala da bude “krov”. Projekat je stavljen na čekanje. Ukupna težina vozila je  u tom momentu bila oko 96 tona, usled nedostatka odredjenih čeličnih ploča debljine 75mm koje su trebale da budu pričvršćene zakivcima. Tačan datum nastavka rada nije poznat, ali je aktivno testiranje zakazanno za kraj 1943. godine.

Tenk je otkriven najvišoj komandi Japanske carske vojske(u daljem tekstu JCV) 1943, godine a dogodila se i promena naziva. Umesto Mi-To dobio je naziv O-I a to se desilo posle konvencije u Japanu posle koje su to postala standardna obeležija tj napravljen je sistem po kojem će tenkovi dobija ti nazive. Koristeći japanske slovne oznake i njihova značenja, O bi u prevodu značilo teški a I bi značilo prvi. Tako da je naziv OI, zapravo Teški prvi iliti Prvi teški. Nakon prikazivanja tenka, visoki funkcioner JCV je zahtevao terenska testiranja i to u avgustu iste godine.  Tenk je rstavljen jedne junske noći ’43 i poslat za Sagamiharu udaljenu 51 kilometar od Tokija. U istom mesecu je vozilo pristigo, u medjuvremeno sastavljeno i prvi testovi su radjeni 1. Avgusta.

Testiranje

Na danu testiranja OI se pokazivao dobro sve dok nisu poželeli da ga testiraju van puta. Tenk je potonu metar u zemlju, pokušaj da gusenicama rotiraju tenk u mestu se pokazao neuspešnim tenk je još više potonuo. Tenk su na kraju izvukli(način nepoznat) i testiranja su nastavljena na betonu. Medjutim otkrili su da je usled potonća oštećeno vešanje, isto to vešanje je trepelo i na betonu jer je OI mleo beton po kojem se kretao i nanosio još štete već oštećenom vešanju i morali su da prekinu testiranje za taj dan.

Ipak, možda i neočekivano,  odluka je bila da su ispitivanja kojim je podvrgnut OI završena uspešno. I procenjeno je da je tek spreman za bitku uprkos svim manama i nedostacima. Inžinjeri su tek rasklopili 3. avgusta i nećete verovati šta im se dogodilo?! Japan nema love. Opet su bili kratki sa potrebnim materijalima, ovog puta sa materijalima koji su im bili potrebni za održavanje tenka. Rasklapanje je završeno 8. avgusta. Kako se navodi u dnevniku jednog od inžinjera, dva dana su pregledali delove i pokušavali da pronadju rešenje za probleme koji su pratili OI.

Sudbina OI posle terenskih ispitivanja nije poznata, Ruski izvori kažu da je Japan napravili drvenu maketu OI-ja sa Daimler-Benz DB 601A motorom u toku 1945. godine. Medjutim neki drugi izvori kazuju da su delovi otišli u staro gvoždje.

Velicina i debljina

Po podacima OI je bio dugačak 10,1m; širok 4,8m i visok 3,6m. Trebao je da ima 150mm oklopa napred i pozadi ali je ipak bio napravljen sa duplo tanjim čeličnim pločama od 75mm sa mogućnost da se na njih doda još jedna takva ploča tako da bi OI mogao da ima 150mm oklopa. Korišćenje dodatnog oklopa  ne pravljenje debljeg je uradjeno kako bi se tenk lakše transportovao.

Debljina bočnog oklop aje bila 70mm sa mogućnosti da se doda još 35mm, ali oklop koji je čuvao vešsanje je bio debeo samo 35mm. Dodatno su sa obe strane bila rasporedjena debla debljine oko 40mm, koja su bila zadužena da dodatno žaštite vešanje tenka. Na bokovima tenka su dodate neke vrste prečki koje bi osim zaštite tenka služile i kao merdevine.Tenk je projektovan sa dve unutrašnje unutrašnje ploče debljine 20mm koje su imale vrata na sebi i  dodatno su čuvale posadu i module tenka.

OI je pokretan pomoću dva Kawasakijeva V12 motora koji su se nalažili u zadnjem delu i bili su postavljeni paralelno jedan do drugog kako bi ostavili mesta za radio operatera i radio  prenos.

Dva topa na prednjim kupolama su bila kalibra 47mm i bili su modifikovani da se uklope uz oklop tenka i bili su dodatno ojačani dok je top na glavnoj kupoli  nije u potpunosti podešen da odgovara oklopu i nije uklopljen najbolje na kupoli.

Super teški tenkovi

U Japanskoj vojsci su trebali da odgvore modernim neprijateljskim orudjima a i da budu u mogućnosti da uzvrate istom merom i svaki naredni super teški tenk je bio samo nastavak projekta Mi-To odnosno OI. Neki od teških tenkova višeg tiera nikad nisu ni postojali već samo njihovi nacrti. Zasto Japan ima tesku granu? WG je njima dodelio, da ne kažemo izmislio, karakteristike takve da odgovaraju tieru u kojem se nalaze.

U narednom peroidu ćemo vam bliže prikazati japanske teške tenkove koji su  u igri, krećemo od tier 5 O-I Experimental. aA vi budite slobodni da nam u inbox stranice pošaljete poruke sa vašim iskustvima sa japanskim teškašima. Ukoliko budete kontributivni vaša poruka će postati deo teksta. Svi za Japan.

Srećno na borilištu ili na japanskom 楽しくアリーナ i GG!

Možete nas “zapratiti” i na Twitter-u (@MedaTWB, @MiloshansTWB i @nik_pen) i biti medu prvima koji ce saznati o najnovijim vestima sa twb-balkan sajta.

Izvori:

http://wiki.wargaming.net/

http://www.historyofwar.org/