Hleba i igara, ali i poreza… Šta dalje?

Koliko je IT sektor i gaming industrija napredovala? Hmmm odgovor je dovoljno da postanu zaminljivi i onima koji ne znaju ništa o tome. Dovoljno zanimljivi da se oporezuju. Hleda i igara ali i poreza.

Poreza na šta?

Kao što ste mogli pročitati Država Srbija uvodi porez na igre sa Steama. Inače dok sam čitao tekst na radiju je išla numera:

WP državo WP. Ali… Da li ste svesni šta se uradili? Udarili ste poslednji ekser u sanduk legalne kupovine igara u Srbiji. Vodjeni idejom ako smo oporezovali hleb neka bude poreza i na igre. E pa na internetu se već mogu naći tekstovi kako zaobići taj porez. VPN, slanje novca u inostranstvo, drugarska kupovina igre kao poklon itd. Snalažljivi smo, nema šta.

Šta su još zaboravili? Pirateriju i torente! Mondo.rs prenosi da čak preko 90% korisnika interneta u Srbiji koristi torente pirateriju. Neko se verovatno vodio time da ako neko hoće original da treba i da ga dodatno plati.  Što mu dodje kao porez na luksuz.

Koliko novca dajete za igre?

Pravo pitanje u pravo vreme, koliko ćete napuniti državni budžet? Lično nula dinara, nula evra, nula bilo kojeg novca. Niti sam do sada kupovao igre, samo torenti, besplatne igre i slično. Kad sam spomenuo besplatne igre većina čitalaca ovog sajta igra WoT.  Pa tenkisti šta kažete za ovo?

Na šta će još biti poreza?

Na početku sma spomenu i IT sektor, i on če donekle biti oporezovan. Jer kao što su neki portali stidljivo preneli poreza će biti i na internet servise. Kao i na Android i IoS aplikacije. Na Netflix i još mnogo toga verovatno još uvek ne znaju šta spada u internet servise. Mogao bih nabrojati još neki ali ne bih da im pomognem.

IT sektor u Srbiji je još uvek nepoznanica mnogima. Ne znaju šta je to, niti čime se ti ljudi bave. A država za narednu školsku godinu povećava broj mesta na fakulteti na duplo više. Dakle duplo više korisnika, na duži vremenski period treba da donese više novca. Ali da li je tako? Mnogo više obrazovanih ljudi će naći mnogo više načina da ne plati. Ali da se malo pozabavimo zahtevima IT tržišta a to su:

• Globalna ekonomija – naravno da većina naših IT inženjera prodaje u inostranstvo
• Jaka konkurencija – ne da li je jaka.
• Obrazovana i organizovana radna snaga – nema previše IT inženjera(dakle visoko obrazovanih). Mnoge jače kompanije “pokupe” radnu snagu još dok je na fakultetu.
• Obrazovani potrošači – e tu smo možda malo zaostali, mnogi ne znaju šta sve mogu da kupe. A često ne znaju ni šta kupuju. Ali se ni ne trude da u vremenu interneta i preplavljenosti informacija to nešto potraže.

Posle svega mogu da kažem da je ovo bezveze i da se država na ovome neće obogatiti. Več da će se nasuprot obogaljiti.  I da će siva ekonomija dobiti i 51. nijansu, nijansu koja je nešto tamnija od ostalih.