Danas ne mogu da pišem… ne ide…

Danas ne mogu da pišem… ne ide… Nije da nisam probao.

Danas a zapravo juče

Juče se od fudbala oprostio moj idol. Velikan fudbala Francesco Totti. Princ Rima, legenda Rome.

Krenem da pišem, a pogledam iznad monitora na ormanu stoji lopta,  na ključevima privezak Romin grb. Ne ide… Nije da nema o čemu da se piše. Ima ali, jok, ni slova. Stalno se vraćam u nedelju u 19:59. Momenat kad je IlCapitano završio svoju poslednju utakmicu. Čovek zbog koga sam zavoleo fudbal, čovek zbog koga sam igrao fudbal i po kiši i po jarkom suncu. Biti kao Toti, to je cilj.

Gledajući trenutni fudbal, novci , lova, keš kako god. Nema tu emocije, voli se klub koliko se voli plata prvog u mesecu. Nije to to. Od igrača po kojim pamtim nedelju u 3 i prenos na 3K, kasnije Pinku je ostao još samo Điđi Bufon. A i on će u penziju dogodine. Kad sam pre odrastao?

Deco to što ćete za mašinu Kristijana ili madjoničara Mesija reći da su najbolji ikada vam neću zameriti. Niste gledali Totija u najboljim danima.  Verovatno niste bili ni rodjeni kad je Toti zaigrao po prvi put. Ali pokušajte iz narednog videa da shvatite ko je Toti:

Roma je emocija. Toti je Roma.

Toti je na svojoj poslednjoj utakmici održao govor, govor u koje je pročitao pismo koje je namenio navijačima, prijateljima ma svima:

„Došao je taj trenutak, iako sam se nadao da nikada neće doći. Ovih dana sam pročitao mnoge lepe stvari o sebi. Plakao sam sam, kao lud, svakog dana sve više. Nemoguće je objasniti 28 godina u nekoliko rečenica. Voleo bih da to učinim pesmom, ali nisam dobar u tome. Pokušao sam da se izrazim nogama, jer tako sve izgleda lakše. Kad smo kod toga, da li znate šta je bila moja omiljena igračka kada sam bio mali? Fudbalska lopta. I još uvek je. Ali u jednom trenutku moraš da odrasteš. To je ono što su mi rekli, vreme je da doneneš odluku.

Želim da posvetim ovo pismo svoj deci koja su me bodrila. Svima onima koji su odrasli sa mnom i postali očevi. Volim o svojoj karijeri da pričam kao o bajci, a ovo je njen najgori deo. Skidam dres poslednji put. Prestajem da igram, ali će moje srce zauvek biti sa vama. Sad je stvarno gotovo, skinuo sam dres poslednji put. Biti rođeni Rimljanin je privilegija, a čast biti kapiten ovog tima. Ovo je bilo 28 godina ljubavi. Volim vas“